srenfrdees

Istorijat

Jedan od prvih medicinskih opisa multiple skleroze dao je Vilijam Makenzi (1791—1886), škotski oftalmolog, opisavši slučaj dvadesettrogodišnjeg muškarca kojem je prvi simptom bolesti bio poremećaj vida, a pomoć u Londonu je potražio nakon pojave paralize. Ubrzo su se kod ovog bolesnika razvili i poremećaj govora (dizartrija) i urinarna inkontinencija (nemogućnost zadržavanja mokraće). Svi simptomi bolesti nestali su nakon dva meseca, ali su se, znatno pojačani, ubrzo ponovo pojavili.

Multiplu sklerozu, kao posebnu bolest, prvi put je 1868. opisao francuski neurolog Žan Marten Šarko (Jean-Martin Charcot, 1825—1893). Patološke nalaze u svojim istraživanjima multiple skleroze Šarko naziva skleroza sa plakovima (franc. sclerose en plaques). Tri osnovna simptoma multiple skleroze, koja su poznata pod opštim nazivom Šarkoov trijas simptoma, su: nistagmus, tremor i „pevajući“ govor - dizartrija (što nije tipično samo za multiplu sklerozu). Kod ovih bolesnika Šarko je primetio i promene u kognitivnim funkcijama opisavši ih kao „značajno slabljenje pamćenja“ i „lagani gubitak ideja“

I drugi stručnjaci pre Šarkoa opisivali su simptome, ilustrovali promene i kliničku sliku multiple skleroze. Najznačajniji među njima su britanski profesor Robert Karsvel (1793—1857) i francuski profesor anatomske patologije Žan Krivije (1791—1873), ali nijedan od njih nije opisao multiplu sklerozu kao zasebnu bolest. Nakon Šarkoovog opisa multiple skleroze, posebne slučajeve ove bolesti opisali su još i Ežen Devik (1858—1930), Jožef Balo (1895—1979), Pol Ferdinand Šilder (1886—1940) i Oto Marburg (1874—1948).

Jedan od prvih književnih opisa multiple skleroze nalazimo u dnevniku Fridriha Augusta Estea (1794—1843). Este je od multiple skleroze oboleo u dvadeset osmoj godini života, a prvi simptom je bio smanjenje oštrine vida:

U decembru 1822. putovao sam iz Ramsgejta u škotske planine na nekoliko dana da obiđem sina. Kad sam stigao on je već bio umro... Ubrzo nakon sahrane, morao sam da pročitam primljena pisma i napišem odgovor svima koji su mi pisali, ali vid mi je bio tako oštećen da sam manje predmete video zamagljeno. Zbog slabog vida uopšte više nisam mogao da čitam i pišem. Ubrzo sam otputovao u Irsku i vid mi se oporavio bez ikakvih lekova, a meni se povratila snaga i jasnoća vida.

Međutim, ubrzo su se javili mnogi tipični simptomi bolesti kao što su dvostruke slike, slabost nogu i obamrlost:

Na moje iznenađenje, 17. oktobra 1827. primetio sam (u Veneciji) obamrlost ili gubitak jasnoće osećaja u regiji iznad levog oka. U Firenci mi se pogoršao vid. Šestog novembra počeo sam da vidim duple slike. Svako oko videlo je posebnu sliku. Dr Kisok pretpostavlja da je uzrok tome višak žuči: postavili su mi dve pijavice i primenili su ispiranje creva, nakon čega sam povraćao, a dva puta sam i teško krvario. Stanje vida se popravilo i dvostrukih slika više nije bilo. Počeo sam i otežano hodati. Nova bolest je uzimala maha. Svaki dan sam bio sve slabiji. Tupost i senzorni poremećaji javili su se u predelu trtice i perineuma. Oko 4. decembra snaga u nogama mi se potpuno povratila. U tom neobičnom stanju slabosti bio sam oko 21 dan.